Život bez stresa-da bi živeli dobar život

by | дец 24, 2019 | stil života | 0 comments

Od kada sam počeo da pišem članke na temu „živite dobar život“, sve češće sa mojim prijateljima o tome  razgovaram. Prijatno sam iznenađen odzivom čitalačke publike na ovu temu, njihovom reakcijom, diskusijom. Ono što mi najčešće pominju u razgovoru je da, pri samoj pomisli da mogu da žive dobar život, stiže odgovor negde iz dubine, iz podsvesti, da taj scenario nije namenjen njima, već nekom drugom. Da su životno predodređeni da njihov život ne može biti dobar, barem ne onoliko koliko bi želeli, da je to za neke druge ljude koji, eto, imaju sreće da nemaju problema, da imaju novca, da imaju dobar posao, dobar brak, dobar život. Potpuno nesvesni jedne važne činjenice a to je da veliki, zaista veliki deo događaja u svom životu mogu da kontrolišu, da su ipak dizgine kola kojima se voze na svom životnom putu ipak u njihovim rukama i da sami mogu upravljati njime.

Ono što me raduje da ih u razgovoru, u samo par rečenica, uspem da nateram da razmišljaju u tom pravcu. I sam sam  iznenađen činjenicom da to uspem relativno lako čak i kod osoba koji su po prirodi ličnosti pesimisti. U stvari, kad bolje razmislim, ne bi trebao da budem toliko iznenađen time, jer tu promenu sam i kod sebe uspeo da izazovem, doduše sasvim slučajno i poprilično nesvesno. Tada sam primetio kako se događaji sami nižu i da svi, apsolutno svi, vode ka tome da živim sve bolji i bolji život. Kao neka lančana reakcija, jedan pozitivan događaj izazvao je drugi, a on je uslovio treći… Uvideo sam kako to i nije tako teško kad shvatimo, u pravom smislu reči, to, da smo sami gospodari svog života.

Prvi korak-eliminacija stresa

Već sam pisao koji su moji motivi bili da donesem odluku da sebi više neću dozvoliti loš život. Svako od Vas mora pronaći svoj motiv, ono što će Vas održati na pravom putu i koji će Vas voditi nezaustavljivo ka krajnjem cilju, da živite dobar život. Više puta sam pisao o glavnom uslovu: Da bi živeli dobar život moramo biti zdravi! I fizički i mentalno. Prvi korak na tom putu je elimacija stresa, kao glavnom uzroku narušenog zdravlja.

Šta je stres?

Medicinska definicija stresa naglašava da je stres prirodna pojava koja se događa pri pokušaju organizma da se prilagodi nekoj životnoj nevolji, životnom izazovu, događaju ili situaciji, a manifestuje se psihičkom i telesnom patnjom.

Zbog čega stres uopšte postoji? Da bi mi postojali! Možda previse paradoksalno zvuči odgovor, ali to je istina. Naši preci, zahvaljujući stresu preživeli su napade životinja, glad, vremenske nepogode, prirodne katastrofe… Stres je mehanizam opstanka, javlja se u situaciji kad postanemo svesni da smo ugroženi, kao kada smo napadnuti od neke životinje. U tom trenutku, pali se alarm za uzbunu u našem organizmu, srce počinje jače i brže da kuca, pritisak raste, glukoza preplavljuje naš organizam i kao gorivo se ubrizgava u naše mišiće, postajemo jači, brži a sve u cilju da uspešno privedemo kraju odluku koju smo u trenu doneli: beži ili bori se. Ostali delovi organizma imaju manji dotok krvi i hranljivih materija i oni tada pate. Takva situacija traje nekoliko minuta, dovoljnih da pobegnemo ili pobedimo u borbi, posledice toga po zdravlje i organe su minimalni i beznačajni u odnosu na ostvareni cilj, a to je preživeti!

Šta se danas dešava u našem organizmu kada smo pod stresom?

Zašto danas želimo da se oslobodimo stresa kada nam on doprinosi opstanku? Zato što nam se i sada pali alarm iako divljih zveri ima samo u zološkom vrtu ili na televiziji. Naš organizam ne prepoznaje da li smo suočeni sa razjarenim lavom ili sa razjarenim poslodavcem…Da li nam preti glad ili nam preti neispunjenje zadataka na poslu zbog kratkog roka? Naš organizam dobija signal da je u opasnosti. Ne možemo napasti poslodavca ali ne možemo ni pobeći sa posla. Primorani smo da ostanemo, primorani smo na odsustvo bilo kakve akcije. Srce i dalje jače i brže kuca, glukoza se i dalje luči ali ne troši jer nema akcije. Da bi se glukoza snizila organizam sve više luči insulin i sve vodi ka jednom konačnom ishodu, ka ozbiljnoj bolesti. I tako danima, mesecima, godinama i stres postaje naš dželat, glavni krivac za lose zdravlje, za to što ne živimo dobar život.

 

Reaguj kada si pod stresom

Zaključak koji možemo izvesti iz svega ovog je da mi sami sebi stvaramo stres. Ne živimo u divljini, život nam nije svakodnevno ugrožen. Naprotiv, imamo moć, ali pod uslovom da smo te moći svesni. Kada prepoznamo da smo pod stresom važno je da povodom toga preduzmemo neku akciju. Bilo šta što nam može pomoći: šetnja u prirodi, meditacija,smeh… Sve što nam može sniziti nivo kortizola, hormona kojeg proizvode nadbubrežne žlezde. To je jedini hormon u telu koji se povećava kako starimo. Kortizol nazivamo i hormonom stresa. Ono što ne treba zanemariti, kortizol utiče na nivo serotonina (hormona sreće) i dopamina (hormona zadovoljstva) jer smanjuje njihovu produkciju.

 Laminine se pokazao kao dodatak ishrani koji, pored svih pozitivnih promena koje izaziva u organizmu, kao što su: povećanje fizičke, mentalne i emocionalne snage, poboljšane izdržljivosti i energije,mirnijeg i kvalitetnijeg sna, boljeg raspoloženja , usporavanja starenja…deluje i na hormone, dovodeći ih u balans, tako što povećava proizvodnju serotonina i dopamina i reguliše nivo kortizola u telu.

Nivo kortizola u telu se povećava i onda kada nam se događaju lepe, pozitivne stvari. Tada smo pod uticajem takozvanog pozitivnog stresa.

Pozitivan stres

Još jedan paradoks. Znamo da je stres jedno negativno iskustvo u našem organizmu koje vrlo često ima posledice po naše zdravlje. Pa kako onda stres može biti pozitivan? Neki ljudi reaguju stresom na pozitivne događaje. Iako je događaj uglavnom pozitivan, on ima neke negativne aspekte. Na primer, srećni smo i  zadovoljni time što smo dobili unapređenje, veću platu i druge privilegije. Ali smo istovremeno i zabrinuti zbog preuzimanja veće odgovornosti koje to unapređenje donosi. Srećni smo kad dobijemo veliki novac na lutriji. Ali tada se plašimo da ćemo postati meta napada ljudi sa ciljem da nam naude, da nas opljačkaju ili ucenjuju. Plašimo se i da će rodbina i prijatelji navaliti na nas sa ciljem da ih finansijski pomognemo i da će se ozbiljno naljutiti na nas ako to i ne uradimo. Dakle, pozadina svih ovih pozitivnih događaja su zapravo razlog za stres.

Bez obzira šta je uzrok stresa, treba težiti njegovoj eliminaciji.Nijednog trenutka ne treba zaboraviti činjenicu da je on glavni, često i jedini uzrok bolesti, koje nas onemogućuju da živimo dobar život.

Svim vernicima, koji vreme računaju po gregorijanskom kalendaru, od srca želim srećan praznik Hristovog rođenja.

Srećan Božić!

0 Comments

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Sign up to our newsletter!

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

pretplati se

UMETNOST ŽIVLJENJA

Share This

Share this post with your friends!