Bele krvne ćelije se nazivaju i leukociti. Oni cirkulišu u telu u krvnim sudovima i limfnim sudovima koje paralelno prate vene i arterije.

Bele krvne ćelije su u stalnoj patroli i traže patogene. Kada pronađu metu, počinju da se množe i šalju signale drugim tipovima ćelija da učine isto.

Naše bele krvne ćelije se čuvaju na različitim mestima u telu, koja se nazivaju limfoidni organi. Oni uključuju sledeće:

• Timus – žlezda koja se nalazi između pluća i neposredno ispod vrata.
• Slezina – organ koji filtrira krv. Nalazi se u gornjem levom delu stomaka.
• Koštana srž – nalazi se u središtu kostiju. Ona proizvodi i crvene krvne ćelije.
• Limfni čvorovi – male žlezde smeštene po celom telu, povezane limfnim sudovima.

Postoje dve glavne vrste leukocita:

1. Fagociti

Ove ćelije okružuju i apsorbuju patogene i razgrađuju ih, efikasno ih jedući. Postoji nekoliko vrsta, uključujući:

• Neutrofili – to su najčešći tip fagocita i imaju tendenciju da napadaju bakterije.
• Monociti – ovo su najveći tip i imaju nekoliko uloga.
• Makrofagi – patroliraju za patogene i uklanjaju mrtve i umiruće ćelije.
• Mastociti – imaju mnogo uloga, uključujući pomaganje u zarastanju rana i odbrani od patogena.

2. Limfociti

Limfociti pomažu telu da se seti prethodnih napadača i prepozna ih ako se vrate u napad.

Limfociti započinju svoj život u koštanoj srži . Neki ostaju u srži i razvijaju se u B limfocite (B ćelije), drugi se upućuju u timus i postaju T limfociti (T ćelije). Ova dva tipa ćelija imaju različite uloge:

• B limfociti – oni proizvode antitela i pomažu u uzbunjivanju T limfocita.
• T limfociti – oni uništavaju ugrožene ćelije u telu i pomažu u uzbunjivanju drugih leukocita.

Kako funkcioniše imuni odgovor

Imuni sistem mora biti u stanju da razlikuje sebe od ne-sebe. To čini otkrivanjem proteina koji se nalaze na površini svih ćelija. Uči da ignoriše sopstvene proteine ​​u ranoj fazi.

Antigen je bilo koja supstanca koja može izazvati imuni odgovor (antigen je skraćenica od „generatori antitela“). U mnogim slučajevima antigen je bakterija, gljiva, virus, toksin ili strano telo. Ali to može biti i jedna od naših ćelija koja ima grešku ili je mrtva. U početku čitav niz ćelijskih vrsta zajedno prepoznaje antigen kao uljeza.

Uloga B limfocita

Jednom kada limfociti B uoče antigen, oni počinju da luče antitela. Antitela su posebni proteini koji se vežu za određene antigene.

Svaka B ćelija stvara jedno specifično antitelo. Na primer, neko može stvoriti antitelo protiv bakterija koje uzrokuju upalu pluća, a drugi može prepoznati virus prehlade.

Antitela su deo velike porodice hemijskih jedinjenja nazvanih imunoglobulini, koje igraju mnoge uloge u imunom odgovoru:

• Imunoglobulin G (IgG) – obeležava mikrobe da bi ih druge ćelije mogle prepoznati i nositi se s njima.
• IgM – je stručnjak je za ubijanje bakterija.
• IgA – okuplja se u tečnosti, poput suza i pljuvačke, gde štiti prolaze u telo.
• IgE – štiti od parazita, a odgovoran je i za alergije.
• IgD – ostaje vezan za B limfocite, pomažući im da započnu imuni odgovor.

Antitela blokiraju antigen, ali ga ne ubijaju, već ga označavaju za smrt. Ubijanje je posao drugih ćelija, poput fagocita.

Uloga T limfocita

Postoje različite vrste T limfocita:

Pomoćne T ćelije (Th ćelije) – one koordinišu imuni odgovor. Neki komuniciraju s drugim ćelijama, a neki stimulišu B ćelije da proizvode više antitela. Drugi privlače više T ćelija ili fagocita koji jedu ćelije.

T ćelije ubice (citotoksični T limfociti) – kao što i samo ime govori, ove T ćelije napadaju druge ćelije. Naročito su korisni u borbi protiv virusa. Oni deluju tako što prepoznaju male delove virusa na spoljnoj strani zaraženih ćelija i zatim ih uništavaju.

Imunitet

Imuni sistem je različit, ali po pravilu, on postaje jači kod odraslih osoba u odnosu na mlađe osobe, jer smo odrastanjem bili izloženi većem broju patogena i razvili više imuniteta.

Zbog toga tinejdžeri i odrasli oboljevaju ređe od dece.

Jednom kada se antitelo stvori, kopija ostaje u telu, tako da ako se isti antigen ponovo pojavi, brže se može rešiti problem.

Zbog toga se od nekih bolesti, kao što su varičele, oboleva samo jednom, jer telo ima uskladišteno antitelo na varičele, spremno i čeka da ga uništi sledeći put kada virus napadne. To se naziva imunitet.

Postoje tri vrste imuniteta kod ljudi koji se nazivaju urođeni, prilagodljivi i pasivni:

Urođeni imunitet

Svi smo rođeni s određenim nivoom imuniteta na napadače. Ljudski imunološki sistem, slično kao i kod mnogih životinja, napadaće strane osvajače od prvog dana. Ovaj urođeni imunitet uključuje spoljne barijere našeg tela – prvu liniju odbrane od patogena – poput kože i sluzokože grla i creva.

Ovaj odgovor je opštiji i nespecifičniji. Ako patogen uspe da izbegne urođeni imunološki sistem, aktivira se adaptivni ili stečeni imunitet.

Adaptivni (stečeni) imunitet

Ova zaštita od patogena razvija se kroz život. Kako smo izloženi bolestima ili se vakcinišemo, stvaramo arhivu antitela na različite patogene. To se ponekad naziva imunološkim pamćenjem jer naš imuni sistem pamti prethodne neprijatelje.

Pasivni imunitet

Ova vrsta imuniteta je „pozajmljena“ iz drugog izvora, ali ne traje neograničeno. Na primer, dete prima antitela od majke kroz placentu pre rođenja i u majčino mleko nakon rođenja. Ovaj pasivni imunitet štiti bebu od nekih infekcija tokom ranih godina njenog života.

Imunizacije

Imunizacijom se čoveku uvode antigeni ili oslabljeni patogeni na takav način da se pojedinac ne razboli, ali da izazove proizvodnju antitela. Budući da telo čuva kopije antitela, organizam je zaštićen ako se pretnja ponovo pojavi kasnije u životu.